Linearnost..... Jednodimenzionalnost..... Neprirodnost...

Počeću sa jednom sličicom... jer kako je više puta pametno rekao prof. Suknovic na predavanju: "Jedna slika, hiljadu reči"...



Pa da dodam još koju reč na ovih 'iljadu.
Ono što mi se dosta dopada kod ove slike, jeste što nekako bode oči.. što vrlo jasno stavlja u komparaciju kreacije čoveka, i kreacije prirode.
Nekako me vraća na jednu moju staru misao.. o linearnosti....

Zašto je čovek toliko privržen linearnosti?

Odgovor nemam, ali moram ukratko samo da opravdam pitanje.
Od kako znam za sebe, u svetu ljudi okružuju me "prave" stvari... linije... kuće, prozori, novine, noževi (za pravo sečenje), reči, rečenice, knjige, itd...
U prirodi nisam video išta pravo... ništa što pokušava da bude pravo...

A zanimljivo, kad kreacija čoveka zavisi od prirode... onda ni ta kreacija nije prava... na primer, putevi često (zbog prirodnih uslova) nisu pravi... ni odeća nije linearna... pa ni muzika i note nemaju linearnost...

U nauci takodje postoji težnja za linearizacijom... a primera ima na 'iljade... Euklidova metrika je jedan od odraza linearnog razmišljanja, a ta metrika je najčešće korišćenja.

A linearno ražmišljanje je zašlo i u sferu svakodnevnog.... dosta vizualizacija posmatramo linearno ili kao kompoziciju linearnih delova... možda je koren toga upravo linearni koordinatni sistem koji smo prisvojili... bazis od tri ortogonalne prave linije.... i zato je u njemu svaku nelinearnost komplikovano predstaviti...

(pauza) :)

Sada moram da se osvrnem i na jednu komplementaranu pojavu. Jednodimenzionalnost.
Nekako se čini da čovek pokušava da svede svaki problem na broj. Kada rešava problem koji ima mnogo dimenzija (uglova gledanja, kriterijuma..), uvek teži da ga opiše jednim brojem. Izgleda kao da pojednostavljuje problem puno puta, sve dok ga ne načini trivijalnim (svede na broj) i tada je odluka očigledna.

Brojevi su dobri jer mogu da se urede... tačnije, čovek jedino brojeve i može da uredi... kad nešto nije broj, da bi ga uredio, čovek mora da ga pretvori u broj...
Hmmm... znači brojevi su način da se uvede red...
Ali stiče se utisak da priroda i ne radi tako... nekako ne vidimo matematiku u prirodi... tačnije, mi opisujemo matematikom i brojevima prirodu.... ali zato i imamo bezbroj problema i nedostataka takvog opisa... on nekako... nije prirodan....

Čini se da priroda ne razmišlja o dimenzijama pojedinačno... već odjednom.... Zato verovatno i drvo ne raste pravo (linearno)... zato što ima puno kriterijuma koji odlučuju kako je najbolje da raste drvo... linearan oblik je verovatno najbolji kada bi gledali samo jednu dimenziju (na primer, da drvo bude najviše moguće)...

Primer jednodimenzionalnosti iz matematike je i integral... integral je način da se opiše neka površina(koja je dvodimenziona), preko sume puno malih jednodimenzionih brojeva... a integrali su glavobolja matematike...

Ako pogledamo opet metrike, to je upravo to. Imamo puno dimenzija... hajde nekako da ih saberemo... i da dobijemo jedan broj, koji govori o udaljenosti...

Hmmm... pa i vreme (pošto ga ne razumemo) merimo na linearan i jednodimenzioni način

Izgleda mi kao da je broj jedino što imamo da opišemo prirodu, dok nam priroda sve vreme govori da ona nije broj... A celokupno svesno razmišljanje ljudi vođeno je brojevima (interesantno je da podsvest nije takva, pošto je verovatno ona kreacija prirode)...

Na kraju,
verovatno je sve ovo način za uprošćavanje problema na ljudsku meru.... Možda je način na koji čovek shvata i obuhvata stvari oko sebe korisno jednostavan...... ili jednostavno pogresan... :)